Na prvi pogled nema mnogo slicnosti izmedju zivota Abrahama Linkolna i Zorana Djindjica. Jedan je bio predsednik, drugi to nikada nije ni hteo. Jedan je bio sin lutajuceg radnika sa obronaka zapadne civilizacije u divljini Kentakija, dok je drugi bio sin pukovnika na posleratnom Balkanu. Cak i politicka borba obojice manjka u slicnostima. Jedan je bio okoreli republikanac dok je drugi bio reformator mladalackog socijalizma protiv koga se borio daleko kompleksnijim alatima od onih koje je imao "Abe". Jedan se borio za korenite promene unutar samog drustva prema drugima putem ukidanja ropstva, dok je drugi trazio nacina da napravimo promene u nama samima.
No ono sto ih cini velikim i svakako slicnim nije cinjenica da su obojica trpeli neuspehe, vec da su igrali kljucnu ulogu na pozornici sopstvenih nacija kada je to bilo najpotrebnije. To isto ropstvo koje je u Srbiji s kraja 20-og veka bilo vise metafora u poredjenju sa surovom stvarnoscu pamucnih polja Luizijane sredinom 19-og veka je zapravo odnelo zivot i jednom i drugom. Zvezdan Jovanovic je rukovodjen istim ciljem bas kao i Booth podelio sa svojim egzekutorom zabludu da ce smrti njihovih meta promeniti nesto vece od njih samih. U jednom slucaju jacanje demokratskih procesa, a u drugom sprecavanje rata Unije i Konferederacije koji je bio na pomolu.
Nakon svega moze se reci da je rat opet ono sto je okarakterisalo njihova zavestanja. Ali ne samo kao gradjanski rat vec vise kao rat za gradjane i ideju istih. I ako su u prvom slucaju govorili topovi, u drugom slucaju bi na taj termin opet trebalo gledati sa odredjenom dozom simbolike koja oslikava borbu izmedju "dve Srbije".
I evo nas sada uveliko preko praga 21-og veka i cini se da je ta borba idalje medju nama... Kazu da su obojica imali moc da okupe i udruze politicke neistomisljenike za istim stolom. Zar su tako daleko ta vremena da vise nemamo nikoga ko to moze? Cini se da jesu. Nekada mi se cini da smo zaista najbolje u nama samima ostavili na stepenistu u Gepratovoj...
