Mislim da nema. Nema pravo da priznaje nasledje koje je dovelo do destrukcije sistema vrednosti na koji se egzekutori istog pozivaju. Nema pravo da ga ukljucuje u deo struktura koje predstavljaju deo promena svakog drustva. S druge strane Srbija nema pravo da 7 godina posle "revolucionarnih" reformi zahteva lustraciju onoga sto nije ucinjeno na vreme. Gvozdje se kuje dok je vruce, umnjaci se vade dok si mali, a ljudi se postuju dok su zivi.
Kome je namenjen treci metak? Djindjicu ne u svakom slucaju. On je dobio svoja dva. S jedne strane nama koji trpimo nasledje znojavog kaziprsta umobolnog strelca a sa druge strane svima onima koji su razumeli to ubistvo kao signal da Srbija ide ponovo tamo odakle je izasla tj. planirala da izadje. U svakom slucaju ga treba vratiti vlasniku.
Ko ce ga dobiti (pre)? Mi ili oni? Odgovor je isti kao i odgovor na pitanje "ko je ubio Djindjica?" Pokusaj ovog bloga je da to istrazi i da otkrije kuda se to Srbija krece. Narucioci ovog zlocina se ne vide samo uvidom u ono sto se desilo, vec i kroz sve ono sto nam se desava svaki dan, od sad pa na dalje. Na vama koji ovo citate je da to shvatite kao korak napred ili nazad. S druge strane, bavicemo se medjunarodnim desavanjima, jer je cini mi se nemoguce posmatrati dogadjaje u ovoj ksenofobicnoj zemlji a da se ne osvrnemo na zivotne paralele izvan nje. Pokusacemo da nadjemo svetske Zorane, Vojislave, Slobodane i Velimire gde god se budemo otisnuli. Videti sebe bolje znaci videti se u ocima drugih i videti druge svojim ocima. Samo treba biti hrabar, jer je to i Zoran ocekivao od svih nas. Bite the bullet baby...
T.M.
No comments:
Post a Comment